Svaki stvoreni alat služi da se na veoma određen način nešto uradi ili napravi. Čovek daje precizne instrukcije „kako” nešto uraditi, bilo da ga drži u svojim rukama ili ga programira, bilo da je u pitanju čekić ili tastaturа. Alat ne misli i ne razume svet oko sebe – mi smo pokretačka sila iza njega.
Na kraju lanca stvaranja sve moćnijih alata, stvorili smo veštačku inteligenciju (AI). Koristeći AI, čovek ne specifikuje „kako” nešto uraditi, već „šta” je potrebno uraditi. Time AI postaje ultimativni alat, а u isto vreme prestaje da bude to i postaje saradnik.
Primer je „AlphaFold” projekat – AI algoritmu je dat zadatak („šta”) da pronađe nove složene molekule koji bi bili efikasni protiv sojeva bakterija otpornih na poznate antibiotike. Osim opštih zakona i ograničenja, nije mu dato „kako” to da uradi – sam je našao kombinacije koje imaju tražena svojstva.
AI pronalazi nove materijale, brojnošću i brzinom koja nadilazi sve što je čovek do sada sam stvorio. AI konstruiše novi dizajn trupa putničkog aviona, lakši i performativniji od postojećih rešenja. Ili nešto svakodnevnije, poput pronalaženja optimalnog proizvoda u ogromnoj ponudi onlajn prodavnica ili generisanje eseja za potrebe domaćeg rada srednjoškolca.
Mi i AI
Postavlja se pitanje gde se mi, kao region, nalazimo u ovom AI dešavanju? Da li je to danas relevantna tema?
Pogrešno je misliti da se sav ovaj razvoj dešava „tamo negde” i da (još uvek) nema uticaja na nas. AI je već sada oko nas u digitalnim servisima i alatima koje koristimo svakodenvno – sistemi dokumenata, komunikacije, društvene mreže, e-commerce platforme, razvojni alati već su unapređeni elementima veštačke inteligencije. Različit je samo nivo vidljivosti primenjene AI.
Jedna od osnovnih karakteristika transformacije poslovnih modela i procesa uz pomoć AI jeste brzina promene odnosno brzina uvođenja novina. Svedoci smo do sada neviđene brzine unapređenja raznih digitalnih alata i platformi uz pomoć rešenja zasnovanih na tehnologiji koja stoji iza „ChatGPT-a” (veliki jezički modeli – LLM) za nešto kraće od godinu dana. Svakako, digitalna/softverska rešenja nose prvi talas promene zbog svoje fleksibilnosti, ali za njima već pristižu nova i bolja rešenja iz drugih (svih?) industrija.
Nije pitanje da li će stići ogromne promene do svakog segmenta života i poslovanja, već kada (a i to je kratko vreme) – do svake industrije, sfere edukacije, javne uprave.
Pogrešno je i misliti da mi ne možemo biti aktivni učesnici ove revolucije i koristiti AI da bismo (p)ostali relevantni. Karakteristike AI, koje čine ove revolucionarne promene, istovremeno i omogućavaju svima da budu aktivni učesnici – AI tehnologija je dostupna, univerzalna, kao i njen potencijal optimizacije i automatizacije procesa.
Šta uraditi?
Ključno je početi već danas! Tri su stvari koje možete preduzeti već sada da biste bili spremni za sutra:
Standardizacija – učinite znanje o poslovanju i procesima ekplicitnim da bi isti mogli biti automatizovani i optimizovani uz pomoć AI.
Digitalizacija – počnite s prikupljanjem podataka iz (poslovnih) procesa da biste bili spremni za obučavanje AI.
Demistifikacija – počnite da pratite i učite o mogućnostima upotrebe AI, tako što ćete, na prvom mestu, početi da koristite AI kao saradnika u svakodnevnim poslovima, počevši od krajnje jednostavnih poput pisanja imejla, pa do podrške u odlučivanju.
(zaključak)
AI nije samo nova tehnologija – ona predstavlja suštinski transformativnu pojavu. Za razliku od alata koji zahtevaju znanje o korišćenju srazmerno njihovoj sofisticiranosti, AI, kao napredna tehnologija, ne podrazumeva povećanu kompleksnost prilikom korišćenja. Upravo suprotno: ona postaje sve univerzalnija u primeni, sve bolje razumevajući nas i naše zahteve. Postaje sve vredniji saradnik.
Piše: Nikola Ivančević
Tekst objavljen u štampanom izdanju magazina “The Srpska Times” na srpskom jeziku.
